parce di hartije

A kako me bas uvek nadjete sa ovim domacim zadacima kad, cini mi se, nemam vremena ni da disem? No ideja je jako zanimljiva, pa da vas ne razocaram.....

A – Akcija, cesto sam ja ta koja se bori za neka prava i vodi akcije
B – Brat, oduvek najvazniji u mom zivotu. Beograd, meni nomadu postao “moj grad” na Balkanu
V – Volja, jako vazna u zivotu.
G – Gradačac, rodni grad.
D – Deca, najvece blago sveta.
Dj – Djurdjevdan, moja, a i nasa slava
E – Evropa, stara dama, jako lepa.
Ž – Život.. zar je potrebno ista reci?
Z – Zimogrizljiva, ja uvek
I – Ideali, zivotni, da nas vode ka nekom cilju.
J – Jastuk, kvalitet i udobnost vrlo vazna
K – Knjige, knjige, knjige.... Obozavam ih…
L – Lepota, stvarna lepota coveka, ona koju ne vidimo ocima.
Lj – Ljubav....
M – M. Moj mali veliki
N - Nauka
Nj – Njegos
O - Oblaci
P – Poezija i proza.... Plazma (mini, puno malih dobrih zalogaja)
R – Radost, zelim da je svi ljudi sveta upoznaju i vecno se druze sa njom.
S – Selimovic, genije.. 
T – Tata, rec koju nikad nisam uspela koristiti. A nedostaje, nadam se da ,negde gore, zna...
Ć – Ćevapi... Samo u Bosni pravi i najukusniji... njamiiiiii
U – Umor, ovih sam dana jako umorna
F – Film, obozavam, kvalitetan film, narocito dozivljaj istog u bioskopu.
H – Havana, nadam se da cu i taj grad uskoro posetiti
C – Ciciban hehe
Č – Čizme, nama zenama, uvek potrebne jos jedne, bolje, lepse, udobnije
Dž – Džudo, eto pade mi na pamet
Š – Šala, uvek dobro dosla.

Nesto zanimljivije od ovoga, moj umorni mozak , ove veceri jednostavno nije mogao da stvori...

P.S. Da me Goca ne bi grdila :)))

Evo prosledicu i ja domaci..

~ Day after day... ~ (od kako si dobila kucence nema te uopste:) )

Phedre no Delaunay

Vavilonska Ribica

Pa ladies, smatrajte se pozvanim.... 

Citam vec vise puta sve blogove protiv nasilja.
Ne komentarisem.  Samo osetim jezu.
Krenem nesto da napisem pa stanem.  Ne zelim ocutati, a na drugu stranu, mnogo toga ovde jednostavno ne mogu napisati.
Kao sto Veshtica rece, suvise je licno. Suvise bolno.
I koliko god covek nastavi dalje, preradi i nadje nacina da se nosi sa tim, ipak uvek dirne.
I osecam tugu i bes. Bes zbog nemoci da zaustavimo ovo.
Ipak vazno je biti aktivan i alertan. Uciniti bar mali korak ka poboljsanju.

Licno sam vec aktivna na ovom polju. Pokusavam uciniti sve sto je u mojoj moci, kako bih deci kojoj je potrebna pomoc istu mogla pruziti.

Ovde sam sa vama, da solidarno stanemo na istu stranu i pokusamo bar malim gestom promeniti nesto u ovom ludom svetu.

Napisala bih nesto, a ne znam ni sama
Toliko se stvari skupilo u meni

Milon misli
I zelja
Izgleda i da ce se ispuniti

A strah i sreca se u kostac uhvatili

Kao da ce se pri svakoj pomisli,
Svakoj  izgovorenoj reci,
Osmehu
Pretvoriti u prah i nestati

I tako se preturaju brdovitim putevima misli mojih
Bas kao i reci ove
U redovima haosa se gube
 
Novembar se opet blizi…

A ja se potajno nadam
Tiho, tiho, najtise
Glasno ne smem

A veliki i mali medved strpljivo cekaju
Pokazacu ti, ipak znam

Tiho,
Najtise
Jednom vece ce sapnuti

There’s a ribbon in the sky for our love

Pogledi zagrljeni zaspace...

Zato sto trenutno nisam u prilici cesto da svratim... Zato sto cesto u tisni procitam.. nasmesim se ili zamislim... saosecam....

Zato sto uvek se ne oglasim.....

Ali citam i cenim.......

Vama poklanjam reci ovog velikana......

"Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: „Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujemo zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?“

A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam „naš“ pisac otkriva.

To je spasonosno."

I. Andrić

Ne, nije ovo jos jedna poema.
Niti reci srecno zaljubljene zene, sto u sreci svojoj izgubila je osecaj za realnost.
Ovo je samo nekoliko, iskrenih reci o njemu.

On je moj mali, veliki.

Covek, kao svi, od krvi i mesa. Sa svim svojim vrlinama i manama.

Pametnica moja, a tako skroman. Dve osobine koje su me odmah privukle. Vrline koje me svakim danom sve vise privlace.
Volim sto ih poseduje.

Mane, ah i njih sam posle upoznala. I tad, jos vise shvatila koliko mi znaci.
One su dio njega. I tu su da me ponekad iznerviraju, pak ponekad samo slatko da me nasmeju. Jer na kraju, uvek padnu u senu neceg jaceg. Neceg vaznijeg.

Njegov glas, uvek odagna sve nedace ruznog dana.

Zagrljaj njegov, moj stit. Jak! On u sebi krije svu sigurnost ovog sveta, ipak krhk. Nezan i topao samo za mene.
Pun ljubavi i pozude.

Njegov pogled. Neopisiv.

Vesto se, sa slobodom mogu reci, iza najlepsih trepusa skriva.
I sa neopisivih daljina, u ogromnim guzvama, uvek nadje put do mene. Toplinom svojom da pomiluje me.

On je moj bebe ;)

Na kraju, ponovicu jos jednom. Ne, nije on nestvaran, niti ga ja uzdizem medj' zvezde.

On je samo covek koji iskreno, prihvata i voli mene.