A moje plavo nebo to si Ti

 

 

„Hvala Ti sto me razumes,
za svu neznost i toplinu,
hvala Ti”

 

Sapat nezne melodije mislima se prostire, putem reci vodi me.
Ka tebi me odnosi.

Kažu da vino zna lepo da opije.
Ne, ne bih to znala potvrditi, ali znam, jačina stiha ovog opija mene.
Jer u tako malo reci nalazim toliko toga sto želim Ti reci.

Hvala Ti.

Sto znao si smiriti drhtaj ruke.
Jecaj odagnati, preplasenu dusu nemiru ukrasti.
Ti znao si kako, putem novih boja, je povesti.

Sto si na mojoj strani, uvek spreman stit svoj sviti oko mene i od svih me nedaca sakriti.
Hvala sto ludiras se samo osmeh da mi ukrades, znajuci da takvog te samo ja poznajem.
Kad dajes mi sebe, potpuno i nesebično. Odgurujuci sve zidove.

Hvala Ti sto si tu.
Jer kad nema Te sve boje pocinju da blede.



 

 

Amsterdam, 17.03.'07


Moja ljubav

 

Moja je ljubav malena

Iskrena

Novorodjence

U krhkom telu skriveno

Dok nevidljivom jacinom pleni.

 

Moja je ljubav ogromna.

 

Ona je devojcica

I zena

Strastvena

U hiljadu boja razlivena

Ipak nezamucena

Kapljicom cistoce okupana.

 

Moja je ljubav svojstvena.

 

Nepokolebljiva

Darezljiva

Ne plaseci se zivota

Hiljadu puta zgazena

U vidu feniksa uvek ponovo ustala.

 

Moja je ljubav herojina.

 

Amsterdam, sept.  '05

 


Nada

 

 

 

Siroke reke pogleda nasih,

usnule tisine u senci bola,

i tracak svetla negde treperi

dok otkucaji srca grlom se lome.

Pozutelo lisce, neznanim talasima sad plovi,

mirisi sudbonosne puteve traze.

Neke nove, nove ladje,

a sezone se menjaju.

 

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11