parce di hartije

Napisala bih nesto, a ne znam ni sama
Toliko se stvari skupilo u meni

Milon misli
I zelja
Izgleda i da ce se ispuniti

A strah i sreca se u kostac uhvatili

Kao da ce se pri svakoj pomisli,
Svakoj  izgovorenoj reci,
Osmehu
Pretvoriti u prah i nestati

I tako se preturaju brdovitim putevima misli mojih
Bas kao i reci ove
U redovima haosa se gube
 
Novembar se opet blizi…

A ja se potajno nadam
Tiho, tiho, najtise
Glasno ne smem

A veliki i mali medved strpljivo cekaju
Pokazacu ti, ipak znam

Tiho,
Najtise
Jednom vece ce sapnuti

There’s a ribbon in the sky for our love

Pogledi zagrljeni zaspace...

Ne, nije ovo jos jedna poema.
Niti reci srecno zaljubljene zene, sto u sreci svojoj izgubila je osecaj za realnost.
Ovo je samo nekoliko, iskrenih reci o njemu.

On je moj mali, veliki.

Covek, kao svi, od krvi i mesa. Sa svim svojim vrlinama i manama.

Pametnica moja, a tako skroman. Dve osobine koje su me odmah privukle. Vrline koje me svakim danom sve vise privlace.
Volim sto ih poseduje.

Mane, ah i njih sam posle upoznala. I tad, jos vise shvatila koliko mi znaci.
One su dio njega. I tu su da me ponekad iznerviraju, pak ponekad samo slatko da me nasmeju. Jer na kraju, uvek padnu u senu neceg jaceg. Neceg vaznijeg.

Njegov glas, uvek odagna sve nedace ruznog dana.

Zagrljaj njegov, moj stit. Jak! On u sebi krije svu sigurnost ovog sveta, ipak krhk. Nezan i topao samo za mene.
Pun ljubavi i pozude.

Njegov pogled. Neopisiv.

Vesto se, sa slobodom mogu reci, iza najlepsih trepusa skriva.
I sa neopisivih daljina, u ogromnim guzvama, uvek nadje put do mene. Toplinom svojom da pomiluje me.

On je moj bebe ;)

Na kraju, ponovicu jos jednom. Ne, nije on nestvaran, niti ga ja uzdizem medj' zvezde.

On je samo covek koji iskreno, prihvata i voli mene.

"Pogledaj u sunce, iznad oblaka

To sto tamo vidis - to smo ti i ja                                    

Pogledaj u nebo - pogledaj u san

To se zove ljubav - to smo ti i ja"

Pogledaj, tu negde i moj odlutali pogled naci ces. Ne, ne treba nama mnostvo reci. Oci su vec sve rekle. Pogledi nasi, odavno vec, na nekoj svojoj planeti grle se.

I zato prestacu sa pricom.

Uskoro.

Htedoh ti samo jos reci, da eto, opet nedostajes.

Gledam...... I cekam te.....

„The greatest thing you'll ever learn
Is just to love and be loved in return” (N.K.C.)

Jer jesmo...

Jer se tebi potpuno predajem, a opet ostajem potpuno svoja. I ti mi uzvracas istom pripadnoscu, ne odricuci se sebe. Dok prepustamo se osecaju opustenosti i zadovoljstva.
Osecaju sigurnosti.  

Mi znamo. 

Pokusavala sam,
Davala,
Padala.
Mracna strana me dozivala.
Izgubljena, skoro se predala.

Zadnjim se trackom snage borila.

U masi onih koji prolaze,
Za izgubljene poglede ne mare,
Gubila se.

Tražila te.

U masi,
Svetlom nekih drugih boja obojen,
Ti prepoznao si me.

Nepoznata toplina boja tvojih
Plasila me,
Ipak privlacila me.

Ovih dana
Naucila sam da prihvatim je,
Sve vise želim i
Cuvam je.

Ovih dana
Na vrhu sveta Ti i ja.

Mase još uvek prolaze
No putanja njihova na dnu je.
U masi više ne gubim se.

Ovih dana
Kisa novih boja razlila se.

Ovih dana
Ja poklanjam ti zauvek.

Amsterdam, 19/05/'07