Kad sam bila mala - po prozivu :)
Evo posto me je Goca prozvala, shejtan jedan :)
Ne znam ni kako ni gde bih pocela.
Cini mi se da nikad iskreno i nisam bila dete zbog teskih trenutaka, kojima me je zivot vec u ranoj mladosti docekao. Vrlo rano sam, nesvesno, odrasla. Izgubila onu deciju nevinost i bezbriznost. Dok su se druga deca igrala, izvodila nestasluke, ja sam bila primorana da donosim mnogo odraslije odluke.
No dobro, necu mnogo mracno :)
Danas, kao odrasla osoba, kad sagledam stvari, mogu reci, da sam bila hrabro dete. Cak i kad je najgora pretnja postojala, ja sam odlucila da me ne uplasi i ipak uradila ono sto sam morala. To me je verovatno i spasilo mracnih sila. Borila sam se i nisam dala svom optimizmu da nestane.
I evo, stvarno pokusavam da ne bude mnogo mracno, trudim se. Trazim neka nevinija i srecniija secanja.
Kazu da sam sa tri godine vec ispravljala voditeljku dnevnika, koja neku rec nije dobro izgovorila hehe.. Mali perfekcionista vec tad bila. Sa pet godina sam vec znala da pisem oba pisma, stampano i pisano, takodje i da racunam. Volela sam znanje. U muzickoj su mi rekli da nikad nisu sreli talenat kao mene, a ja i dan danas zalim sto nisam bila u prilici taj talenta da iskoristim. No dobro, moralo se ici dalje. Vec u prvom razredu su mi ponudili da radim dve godine u jednoj, ali ja to ipak nisam htela. Zelela sam bar tu biti dete i sa svojim vrsnjacima. U skoli sam uvek bila aktivna, osnivala novina radila na radio i tv prenosima. Ma, napredno dete bila :p
Uvek sam isla za starijim bratom. Kako mora da sam mu bila dosadna :) On i dan danas, kroz smeh, ako ga nesto zamolim da mi uradi, zna da mi kaze "hajde prvo skakuci malo" :) posto sam, valjda, da bih dobila to sto zelim, znala skakutati u mestu i puciti usne. :))
Vezano za njega i imam najtoplija secanja. On i ja, cvrsto vezani i uvek na istoj strani. Niko i nista nas nije, niti moze razdvojiti. Kad sam bila bas mala, i tuzna jer mama trenutno nije bila blizu, samo je on znao da me oraspolozi. Ubedio me je, da su, one bele mace ili kako se vec zove sto u prolece i leto lete po vazduhu, pisma od mame. I kad god bih bila tuzna, on bi me zagrlio i poveo daleko od svih, uhvatio tu jednu macu i citao mi sta je mama kao pisala. Posle toga bih uvek bila bolje raspolozena.
Moj brat, obozavam ga :)
S ovim bih i zavrsila ovaj moj domaci. Bez obzira na sve poteskoce, uvek sam imala jednu srodnu dusu koja je uvek bila uz mene. On mi je najvazniji u zivotu. I presrecna sam da ga imam.
Eh da moram jos i ovo da kazem. Nije da se nismo prepirali hehe. Naravno da jesmo, ali sve to pada u senu nase ljubavi. Secam se da jednom nismo pricali celu sedmicu. U medjuvremenu sam cula da je neka devojka svasta nesto pricala o njemu, sto naravno nije bila istina. Otisla sam, nasla tu devojku i "naucila je" da tako nesto vise nikad ne radi :)) U medjuvremenu je on cuo za to, pa kad sam se ja vratila, dotrcao je do mene i upitao da li sam ok. Na sta sam mu ja samo odgovorila:" Jel mi to sad pricamo? " :)))
Naravoucenije; ja mogu i da ne pricam sa njim, ali ne daj Boze neko nesto lose za njega da kaze :)
Eh da, sad bi bio red da i ja nekog prozovem :)))
A to su; Neda i Cupavi (day after day)
