San
Opet sam te sanjala.
Zracio si nekom nepoznatom enrgijom i, meni samo sa slika poznatom, mladalackom lepotom ispunjavajuci prostor oko sebe. Na tvom licu se nista od zivotnih tegoba nije ocrtavalo. Samo ga je osmeh krasio.
I dok su svi bili opcarani tom posebnom energijom i sami povedeni osmesima, ja ocajno trazila sam odgovore u vrtlogu misli i osecanja koja naviru.
Nista mi nije bilo jasno. Niti sam sama bila jasna onima oko mene.
Jedino sto znala sam je da boli i da se reka suza napunila poplavom mojih osecanja i stoga morala da preplavi.
Izgubljena i nemocna samo toj bujici suza sam se uspela predati.
Tuga me je probudila, ipak nije ostala. Zato sto mislila sam na tebe u poslednje vreme. Pitajuci se zasto dugo u snove mi nisi svratio. Al’ nisam prestala verovati u nas mali svet.
Jer znam da i dalje on postoji, duboko u tisini duse ove. I ti si mi to potvrdio.
Hvala sto ponovo uhvatio si povetarac i posetio ga.
A sad, po obecanju, opet te zvezdama vracam.
I cekam te uvek na istom mestu.
Budi mi srecan.
